Uncategorized

Naslov je samo da bi došli do klikova i ostatak teksta nema nikakve veze sa Danom zaljubljenih već nastavak donosi vesti oko prelaznog roka koji traje do kraja januara sa posebnim osvrtom na uticaj Afričkog kupa koji je u toku.

Ok, nadajmo se da su lepše polovine odustale od čitanja i da se možemo pozabaviti fenomenom Dana zaljubljenih koji nekako i na našim prostorima pušta korenje, iako je to Sveti Trifun, zaštitnik vinograda.

Tanka je linija između debele stoke i slatkog mece, kao i između ljubavi i mržnje, zato pamet u glavu pred taj dan. Jedan poklon nije dovoljan! Imaj to u vidu.

Seti se svih grehova koje vučeš na leđima, sva ona finala, polufinala, kvalifikacije, treninge, prljave čarape, gaće, kašnjenja, zaboravljanja datuma njenih, njenih sestara, drugarica, nebačenog smeća, destinacija koje nisi organizovao ili si ih organizovao ali kratko, u pogrešno vreme, s malim budžetom, a sve drugarice kite Instagram slikama i sve ostalo što ti najbolje znaš, samo se praviš blesav.

Ogrebaće ona auto i tu će biti mica taj dan jer ti ne umeš to da preneseš i na sledeći. Ako već nisi, pomiri se s tim da su one bića iznad nas i to poštuj.

Znači, jedan ili dva poklona – zaboravi. Pored cveća i čokolade u obliku srca smisli još nešto. Budi kreativan ili se bar informiši, konsultuj sa kolegom.

Evo, ja predlažem da uz sve poklone, kupiš i sveću. I to mirišljavu sveću i pazi, traži da spakujemo neki muški miris. Vole muške mirise i to je logično, kao što i mi volimo ženske.

Pokloni joj sveću i obavezno svečano izjavi: „Ako me ostaviš samog kao upaljenu sveću, spaliću ti kuću do temelja!“

Ako si ti nekako stigla do kraja ovog teksta, podeli ovaj članak s njim ili obraduj sebe pa ti njemu pokloni mirisnu sveću po svom izboru 🙂

U CandleMaster veoma ozbiljno shvatamo pitanja životne sredine. Jer dok pišem ovaj tekst, napolju je nezdravo.

Dok razvijamo naše proizvode da budu bezbedni i laki za upotrebu, zahtevamo da budu što je moguće više ekološki prihvatljivi. Nova saznanja u fazi ekološkog otrežnjenja ili bolje reći učenja, narušila su naše poverenje u održivost palminog voska. Budući da je ekološka odgovornost postala kritična komponenta naše kulture, doneli smo odluku da u ovom slučaju istupimo korak ispred mnogih “ekološki osvešćenih” zajednica i kompletno izbacimo upotrebu palminog voska u proizvodnji sveća.

Uticaj na životnu sredinu

Proizvođači sveća koji se bave pitanjima životne sredine već dugi niz godina znaju za probleme sa palminim voskom. Očajnički želeći da poboljšaju ekonomske uslove, vlade Indonezije i Malezije su dozvolile proizvođačima palmi da opustoše lokalno okruženje.

„Između 1967. i 2000. godine površina koja se uzgaja u Indoneziji proširila se sa manje od 2.000 kvadratnih kilometara na više od 30.000 kvadratnih kilometara. Krčenje šuma u ​​Indoneziji zbog palminog ulja i ilegalne seče je toliko brzo da je izveštaj Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) saopštio je da bi većina šuma u ​​zemlji mogla biti uništena do 2022.” A to je ova godina.

The Economist – “The Other Oil Spill”

Većina te zemlje je iskrčena za uzgoj palmi od kojih se dobija palmino ulje, a zatim i palmin vosak. Zemljište koje se čisti je dom nekih od najstarijih i najraznovrsnijih kišnih šuma na svetu. Neverovatna stopa krčenja šuma u ​​Indoneziji je svrstava u jednu od najvećih svetskih emitera CO2.

I bez obzira što se mnogi proizvođači palminog ulja kriju iza izjava i lokalnih sertifikata kako je njihovo ulje dobijeno iz održivih izvora, a ti “mnogi” su 15 od 355 iz Azije, i same slike i podaci govore sasvim drugačije.
Kada palme budu počele da rastu u Srbiji i okruženju, razmislićemo o njegovoj ponovnoj upotrebi.
Do tada, ako baš uživate u svećama od palminog voska preporučujem sveće kod kolega koji su sada preplavili naše tržište povučenim proizvodima iz EU, kod skandinavskih trgovinskih lanaca. Primetićete i da su im cene odlične, a to vam i mi potvrđujemo. Jeftinije su od nabavnog repromaterijala. Zašto?
Zato što je na primer Evropski parlament u januaru 2018. zabranio upotrebu palminog ulja u biogorivu.
U Nemačkoj će biti potpuno izbačen 2023. Skandinavci su druga planeta.

Međutim… sve je ovo podložno uticajima prehrambene industrije (npr. Ferrero) i problema sa energentima tako da će sigurno pronaći kanale kroz deklaracije, rezolucije, sertifikate… kako je ulje koje se koristi dobijeno iz obnovljivih izvora i sl. pa seci, krči dalje, od nečega se živeti mora.

Ipak verujem ljudima kao što je Endrju Batler iz britanske kozmetičke kompanije Lush koji kaže: „ne postoji takva stvar kao što je održivo palmino ulje: ono ne postoji“.

Zato mi pravimo sveće od sojinog voska, Palm oil free.

Od svih veganskih proizvoda, sveće su možda najkomplikovanije za utvrđivanje porekla materijala jer za razliku od hrane često ne možete sastav pronaći na etiketi, ukoliko je uopšte ima, te je zato teško (ili nemoguće) utvrditi veganski status sveća.
Velike su razlike u samim terminima koji se danas koriste na tržištu (u marketingu) kao na primer “veganske”, “prilagođeno veganima”, “vegan-friendly” ili “bez okrutnosti”.
Pitanje je jednostavno: Da li materijal sadrži elemente životinjskog porekla?
Da li je dovoljno osloniti se na odgovor proizvođača: “Ne sadrži ništa životinjskog porekla, majke mi.”?

Ja sam proizvođač sveća i meni nemojte verovati na reč jer je mnogo razloga za to. Navijam za Mančester Junajted (i za Zvezdu), vozim Suzukija (a vozio sam nemce i francuze), imam Erdel terijera (a volim i mačke), pušim preko 30 godina (sada ajkos) itd…
Jednostavno, proizvođači sveća (nekada samo “voskari”) pravili su sveće od materijala koji su kupili na tržištu i tako je već više od 1000 godina. I to se neće promeniti. Radimo sa materijalima koje nam isporuče i nikada nećemo moći da kažemo za bilo koji sastojak da je 100% tačan jer… ako lažu mene, lažem i ja vas.

Ako materijal sadrži procenat parafina – sveće nisu veganske jer je parafin derivat nafte, fosilnog je porekla i u tim fosilnim ostacima ko zna čega ima. Možda i ljudi?!?

Ako sadrži staerin – nisu jer je on životinjskog porekla i dodaje se kako bi povisio tačku topljenja samim tim sveća može da se u kalupu izlije u neki oblik. Obično do 10%.

Ako materijal sadrži pčelinji vosak – sveće nisu veganske jer se pčele dodatno muče (ubijaju matice selekcijom ljudi idr.).

Srećom, danas postoje organizacije koje se time bave. Utvrđuju da li je neki proizvod veganski ili nije i za to daju pečat, sertifikat.

I tu važi isto. Ako ta organizacija laže mene, lažem i ja vas.
Candlemaster doo je sertifikovao svoja pet proizvoda. Zašto samo pet, a ne sve? Prosto: to košta.
Košta, i to na godišnjem nivou.

Pet artikla koji su sertifikovani kao veganske sveće V-labes sertifikatom su:
My Baby, sveća T200, sveća T300, eTNA i pakovanje od tri My Baby, DRY Suvi vosak.
Danas su ovo jedine sertifikovane veganske sveće u Evropi (i ponosni smo zbog toga).

The V-Label is an internationally recognised, registered symbol for labeling vegan and vegetarian products and services.

Danas su prirodni proizvodi najbrže rastući segment na tržištu i jesu verovatno najveći današnji trend kada su u pitanju mirisi sa projektovanim rastom od 9,6% od 2019. do 2024. Zbog potražnje za prirodnim mirisima ovo otvara put za rast u industriji mirisa.

Marketing trendovi

Multinacionalni brendovi su već počeli da deluju na ovaj trend. SC Johnson je na primer kupio zeleni brend Mrs. Meiers 2008. i samo prošle godine Airvick je lansirao sopstvene prirodne i eko-fokusirane proizvode sa svojom Botanica linijom.
Koji su faktori za ovaj rast? Kao prvo, neupućenost potrošača igra najveću ulogu, opsesijom za potpuno prirodnim proizvodima. Dok svi sastojci proizvoda moraju odgovarati istom Bezbednosnim kriterijumima, većina potrošača još uvek gravitira prirodnim proizvodima misleći da to znači sigurnije i zdravije.

Razumevanje “prirodnih mirisa”

U meri u kojoj najveći igrači na ovom polju rade, u istoj meri utiču i na propise te zato još uvek ne postoji jedinstveno globalno prihvaćena definicija prirodnog sastojka (Natural ingredient), čime je stvoren ogroman prostor za definisanje sastojka u katogoriju “Prirodni“.
Polazi se od toga da se sastojak mora pojaviti u prirodi i to je industriji sasvim dovoljno za start i razvoj proizvoda.
Postoji mnogo načina da se dizajnira proizvod koji ga karakteriše prirodnim, što se može videti u nastavku teksta.

U zavisnosti od reklamnih kampanja za proizvode u trendu, postoji i neformalna klasifikacija.

Kada na etiketi piše „sadrži 100% prirodne mirise“ , (contains 100% natural fragrances), to znači da proizvod može sadržati sastojke koji su 100% prirodni prema ISO9235 standardu.

Kada na etiketi piše „made with“, to znači da miris sadrži prirodna eterična ulja. Formula proizvoda može sadržati značajne količine sintetikih sastojaka ali mora imati “nosioca” prirodnog sastojka u sebi.

„Prirodno dobijen“ (Naturally derived) znači da proizvod može biti napravljen od prirodnih ili sintetičkih sastojaka čije je prvobitno polazište bilo od materijala koji su postoji u prirodi. Mnogi od sirovih materijali koji se prodaju već su napravljeni od sastojaka prirodnog porekla što je dobar način da se podrži njihova održiva priča, dok proizvođač ima široku paletu za rad s njima.

Miris „identičan prirodi“ (nature identical) napravljen je od sastojaka koji postoje u prirodi ali je sintetički napravljen u cilju promovisanja održivosti. Mnogi prirodni sastojci mirisa
postaju retki i teško ih je pouzdano pronaći. Korišćenjem sintetičkih ekvivalenata, proizvođači
su u stanju da dosledno obezbede proizvode visokog kvaliteta uz zaštitu životne sredine.

Kada se sirovine koriste za proizvodnju proizvoda koji potiču iz biljnih izvora, to je “vegan” proizvod. Ovi mirisi ne smeju da sadrže komponente životinjskog porekla ili petrohemijski izvedene materijalie.
Ova opcija uključuje eterična ulja i prirodne biljne mirise kao i sintetičke ako dolaze iz biljnog izvora.

Za razliku od vegana, “vegan-friendly“ ima sličnu paletu, ali može uključivati petrohemijski dobijene materijale.

Budući da su mirisi od materijala životinjskog porekla uglavnom eliminisani iz kataloga proizvođača, mnogi mirisi spadaju u kategoriju „prilagođeno veganima“.

Sastojci i gotovi proizvodi „bez okrutnosti“ (Cruelty-Free) nisu testirani na životinjama što
važi za sve aromatične materijale.

Miris koji potiče iz „održivih izvora“ (sustainably-sourced) znači da se sastojci moraju sakupljati iz obnovljivih izvora.
Ova klasifikacija stvara mogućnost za korišćenje sintetičkih sastojaka mirisa.

Trenutno je IFRA (The International Fragrance Association) definisala 150 eteričnih olja, 800 prirodnih izolata i 3000 sintetičkih baza.
Kombinacijom svega ovog dobija se miris, a samo 100% prirodne koristimo u našim mirisnim svećama.

Kakva je situacija na tržištu?

Znamo da su sva svetska tržišta regulisana, ali kako?

Američko tržište je tako regulisano da na primer tamo kolege nisu u obavezi da na proizvodu istaknu sadržaj pa na primer njihov vodeći proizvođač sveća za svoju mirisnu seriju ne daje sadržaj već ih opisuje: “Bundeve pečene u začinima karanfilića, muškatnog oraščića i cimeta i zaslađene smeđim šećerom“.

Evropska unija osim globalnih ima i svoje standarde generalno za EU ali i svaka zemlja članica ima dodatne kao na primer Italija i Francuska. Isto kao i Srbija.

Ne postoji zakon pod kojim je svaki deo ovog univerzuma vođen, a koji se ne tiče fenomena sveće. Ne postoji nigde toliko vrata kroz koja se može ući u proučavanje zakona prirode kao pri proučavanju sveća”

Majkl Faradej (1791–1867)

Zaboravimo na trenutak naše doba visoke tehnologije i pogledajmo čisto naučno mehaniku plamena sveće. Kada zapalimo fitilj sveće, toplota plamena topi vosak. Kapilarno kretanje transportuje ovaj tečni vosak nagore duž fitilja, uzrokujući da se pretvori u gas čim dođe do kraja. Ovo oslobađa molekule ugljovodonika.

Molekuli se cepaju na manje molekule, koji reaguju i jedni sa drugima i sa kiseonikom u atmosferi. Vrući gas emisije toplote iz reakcione zone zagrevaju čvrste čestice ugljenika do usijanog sjaja. Upravo te čestice ugljenika stvaraju prijatno topao, žuti plamen sveće.

Pošto nisu sve čestice ugljenika potpuno sagorele, neke preostale čestice izlaze. Ovo stvara dim (male, nesagorele čestice ugljenika) ili ostatke čađi (velike, neizgorele čestice ugljenika).

Iako nijedan plamen sveće nikada neće biti potpuno bez čađi, količina nesagorelih čestica ugljenika može se svesti na minimum korišćenjem najboljih sirovih materijala za sveće i fitilja koji je konstruisan ili obrađen tako da se lako savija i doseže vrh plamena , gde je temperatura najviša.